psihologija opažanja

Doooobro!

Obećala sam da ću pisati o neurofiziologiji viđenja.

Pošto Željko voli citate, to moje "pisanje" će u stvari da bude prepisivanje iz udžbenika "Psihologija opažanja" Predraga Ognjenovića.

Hajde samo da se dogovorimo da li vas zanima samo viđenje, jer se njime opažanje ni blizu ne iscrpljuje, nego hoćete da se pozabavimo i ostalim čulima (kako čujemo i razumemo to što čujemo, na primer)

Ako se ograničimo samo na viđenje promeniću naslov teme.

Hvala na pažnji.

Ajmo sad.

Zeljko podrzava tvoju ideju da citiras to sto si procitala, a na ovom primeru bi trebalo da ti bude i jasno zasto.
Mi ne mozemo sve najbolje da znamo. Postoji puno stvari koje neko drugi bolje poznaje nego mi.
Ako nekome zelimo da prenesemo neko znanje, onda je najefikasnije da to objasni taj neko ko bolje zna.
Inace se moze desiti, da mi svojom interpretacijom nasem sagovorniku damo pogresnu pretstavu toga o cemu pricamo.
Kada je nas sagovornik imao priliku da se upozna sa izvorom saznanja, tada mozemo sa njime da diskutujemo o nasim razmisljanjima na tu temu.
Najcesca greska koju pravimo prilikom citanja necijeg teksta je da se ne udubimo dovoljno i pogresno razumemo pisca. Pocnemo da diskutujemo sa njim, a u stvari diskutujemo sami sa sobom, obzirom da pisac uopste nije imao nameru da kaze to sto smo mi navodno videli da je imao nameru da kaze.
Citati su nacin da ostale postedimo te nase nepaznje.


Verovatno se necemo zadrzati samo na vidjenju, ukoliko budemo napredovali. Razgranicenje necega podrazumeva analizu, rasclanjenje na sastavne delove, ali isto tako i sintezu, umetanje toga u neku siru celinu.
Nemoj zato da se opterecujes tim stvarima, vec lepo pocni da citiras.

U knjizi je plan priče za svako čulo:

1. stimulus
2. građa organa
3. nervni putevi
4. nervni centri
5. sinteza i tumačenje (iliti "kako to sve radi")

Stimulus ću da preskočim.
daklem:


Organ čula vida sačinjava: očna jabučica (bulbus oculi), očni mišići, pokretači jabučice i očni kapci i suzni aparat.
Očni kapci i suzni aparat imaju zaštitnu ulogu. Očni mišići su posebno interesantni zbog pokretanja očne jabučice prilikom opažanja objekata i o njihovoj će ulozi biti reči u poglavlju o percepciji oblika. Stoga razmotrimo bliže samo građu očne jabučice.


Očna jabučica (bulbus oculi) je loptastog oblika, malo spljoštena po smeru napred - nazad, spreda je ispupčena, a velika oko 2.5 cm u prečniku. Građena je od tri opne koje naležu jedna na drugu:
a. neonjače (sclera)
b. sudovnjače (choroidea)
c. mrežnjače (retina)

Prednji, ispupčeni deo prve opne - beonjače, je providan i naziva se rožnjača (cornea). Spoljašnja opna je veoma tvrda. Druga opna, sudovnjača, sadrži krvne sudove po kojima je i dobila ime. Ona, kao i beonjača, na zadnjem zidu i nešto nazalno ima rupu kroz koju prolazi vidni nerv.
Sudovnjača se na prednjem delu oka odvaja od beonjače - rožnjače, i tu se na nju nadovezuje složen aparat koji pregrađuje očnu komoru a sačinjavaju ga: dužica, očno sočivo i cilijarno telo.





Treća opna oka, mrežnjača, takođe ne ispunjava zid cele očne jabučice, već samo za 240 stepeni, kao okrugla čaša koja je svojim otvorom okrenuta prema svetlu. Ona je složene građe o kojoj će docnije biti govora.
Na njoj vidimo dve markantne tačke: slepu mrlju (papilla nervi optici) na mestu izlaska nervnih vlakana iz bulbusa, i žutu mrlju (macula lutea), žućkastu površinu 2-3 milimetra u prečniku postavljenu 4-5 mm gore i lateralno od slepe mrlje. Centralni deo žute mrlje je ugnut i približno 1 mm u prečniku. Predstavlja mesto najboljeg viđenja i naziva se centralna jamica (fovea centralis).

Između rožnjače i dužice nalazi se prednja očna komora, a između dužice i sočiva mala zadnja očna komora. Obe su ispunjene očnom vodicom. Iza sočiva se nalazi staklasto telo, želatinozna providna masa koja naleže na mrežnjaču.

Retinu(mrežnjaču) gradi, histološki posmatrano 10 slojeva, odnosno 4 funkcionalna sloja.
Prvi sloj (gledano od sudovnjače) sadrži crni pigment melanin koji sprečava refleksiju svetla unutar bulbusa. Drugi sloj sačinjavaju receptori grubo podeljeni na dve kategorije: štapiće i čepiće, inače neravnomerno raspoređene po mrežnjači. U fovei nalazimo samo čepiće, a odatle njihov broj radijalno opada, dok raste koncentracija štapića. Štapići su najgušći na oko 20 stepeni od optičke ose oka. Potom i njihov broj opada, ali su ipak prisutni i na periferiji, gde čepiće ne možemo naći. Na nivou slepe mrlje, mesta izlaska nervnih vlakana iz bulbusa, nema receptora.
retina jednog oka ima prosečno oko 130 000 000 štapića i oko 6 000 000 čepića.
Štapići su osetljiviji na svetlosnu energiju nego čepići, niži im je prag. Zato periferijom oka gde su samo štapići, možemo da vidimo svetlost nevidljivu za centralni deo oka. Pogledajte za vedrih noći zvezde u nekoj izdvojenoj grupi, pa pomerite pogled malo u stranu - odjednom se ta grupa "obogati" brojnim zvezdama koje nismo mogli videti samo direktnim centralnim gledanjem.

U trećem sloju mrežnjače nalaze se bipolarne, horizontalne i amakrine ćelije.
Bipolarne odvode impulse ka ganglijskim ćelijama. Sve bipolarne ćelije ne primaju jednak broj receptora - ka svakoj od njih konvergira obično po nekoliko desetina štapića, dok čepići imaju mnogo povoljniju transmisiju jer ih je manje vezano za jedan isti put. Svakome od njih, naime, u jamici pripada zasebna bipolarna ćelija. U principu, odnos broja receptora vezanih za jednu bipolarnu ćeliju raste od središta retine ka periferiji. To je jedan od uzroka nejednake oštrine vida na raznim delovima mrežnjače. Drugi razlog za za bolju oštrinu vida centralnim delom retine je gustina receptora - u središtu ih ima mnogo više na jedinicu površine.
Pored bipolarnih, u istom sloju nalaze se i horizontalne ćelije, takođe bipolarnog tipa. One omogućavaju poprečne veze, povezujući po nekoliko bipolarnih ćelija međusobno.
Amakrine ćelije su monopolarne, a vezane su za celulofugalni, odvodni kraj bipolarne ćelije.

Treći sloj mrežnjače pored provođenja impulsa sa receptora obavlja i važnu površinsku integraciju nervnih impulsa.
Četvrti funkcionalni sloj mrežnjače čine krupne ganglijske ćelije čiji aksoni odlaze zajedno po površini mrežnjače do izlaza iz očne jabučice - to su vlakna koja ulaze u sastav očnog nerva.







Treba imati u vidu da svetlo mora da prođe kroz ta vlakna na površini mrežnjače, kroz spletove nervnih ćelija četvrtog i trećeg sloja da bi dospelo do receptora. U centralnoj jamici to prodiranje svetla je poboljšano pomeranjem ovih struktura (ćelija i vlakana) u stranu - tako da je tu mrežnjača tanja.

:::I, kad će ta psihologija (da se ne zaletim...)?

( .. pa na kraju .. lepo sam stavila gore redosled izlaganja .. al ako ste voljni da preskačemo celu neurofiziologiju može .. recite odakle hoćete .. )

Ne, ne...pardon, samo ti radi kako si planirala...