besmislenost glasanja u srbiji

.. a možda i šire ..
(za to šire ne znam, pa sam preventivno utrpala "možda" u rečenicu )

Ići ću redom sa razlozima:

1. nema za koga


Kada razmišljam o eventualnom glasanju, ja razmišljam o dve stvari:

a) koliko je dobro to što nudi određena stranka
b) koliko im verujem (koliko verujem da će ostvariti to što pričaju)


Kada se uzmu o obzir obe te stavke, mogu da kažem sledeće:

Ovo što pričaju ljudi iz DS-a, G17 i LDP se čini veoma dobro.
Al ništa im ne verujem.
Zašto?
a) DS - zato što su šonjavi i tunjavi. Jebiga. Ne verujem da su sposobni da to iznesu. (osim ako ne postave Dragicu za preCednika ) Pa jebote, kad su oni manijaci palili Beograd, Tadić izašao na TV i unjkavim glasom krenuo da moli da prestanu to da radi. Ko da se radi o dečici koja se malo glasnije igraju dok ti pokušavaš da odradiš popodnevnu dremku. "Ja bih ih najlepše zamolio da ne uništavaju grad". Heeeeej?! Pa kakvo moljenje? Zar se protiv ruševine i pljačke ide najlepšim moljenjem?
b) G17 - zato što su - svugde sem u Beogradu - to uglavnom preletači iz JUL-a ili sličnih kaljuga.
c) LDP - zato što im je Čeda glavan. Jebiga. Sam si rekao - ljudi kao što je Luković tu nikada neće dospeti na neko mesto s kojeg bi mogli da ozbiljno utiču na nešto. Čedi - ne verujem.


Ovo što pričaju ovi iz radikala, koštunicini, SPS-ovci - njima sve verujem, jebiga. Sve bi oni tačno tako napravili kao što kažu.
Al, jebiga, baš zato što im verujem da bi tako napravili, ne mogu da glasam za njih.

Sve to sto si napisala da se procitati u zutoj stampi.
Pokusaj nesto sama da osmislis.
Takvi komentari prilice dokonim domacicama.
Daj malo kreativnosti.


Nadam se da ti je jasno da je neglasanje iluzija.
Kada ne glasas, ti tada glasas za onu stranku koja je dobila najvise glasova.

Stranke koje imaju najdisciplinovanije glasace sire propagandu kojoj si ti podlegla. Oni bi najradije da raja ne izlazi na izbore, vec da svako gleda svoja posla. Osim njih naravno, oni i te kako gledaju i tudja posla.
Secas se kako su nekada radikali obesmisljavali skupstinu, samo kako bi raja pomislila kako sve to ionako nema smisla i da je sve jedno ko je na vlasti, jer svi su oni isti.
Milosevic je isto tako manipulisao Seseljem. Stalno ga je drzao kao pretnju nudeci laznu dilemu "on ili ja".

Nesposobnim ljudima na vlasti odgovara takvo pasivno stanje raje. Samo zahvaljujuci indolentnosti i pasivnosti oni mogu da rade sta hoce.
U razvijenim drustvima ljudi na vlasti su odgovorni onima koji su glasali za njih.

Mi cemo jos malo moeati da popricekamo da dodjemo na taj nivo.
Kod nas je svaki sluzbenik iza nekog prozorveta Bog i batina. Vlast. Kao da si ti tu zbog njega, a ne on zbog tebe.

Čekaću na Čanak bude na listi na kojoj glasam (mislim da je sad bio samo u vojvodini .. jebiga .. al ne mogu da tvrdim jer nisam izašla ..)


Čuj, šalterski službenici nikada nisu bili bogovi i batine što se mene tiče

(sad se setih jedne zanimljive epizode kada se nismo razumeli :

ja sam ti pričala jedan svoj zanimljiv doživljaj, nešto što mi je ulepšalo dan,
a ti si počeo da psuješ i da se ljutiš ;
sećaš se o čemu se radilo? )

(..btw, napravila sam pokušaj vrtanja na onu tvoju temu o beskonačnom)

Ne secam se.
(Znas da sam izlapeo. Vec sam ti se zalio pre neki dan. Cekaj jesam se ja ono teni zalio ?)

Meni si se žalio

Mada, ni ja se sad ne sećam svih detalja, bilo je leto pre mog odlaska na Homolje,
ali:

trebalo je da idem prvi put s Danom na more - a kasno sam nabavila novac, tako da su mi bile male šanse da "ulovim" karte jer se one u principu rasprodaju po mesec dana unapred (minimum)

Ali, iskrsnulo bi po neko mesto, ali je trebalo doći rano na stanicu (nešto oko 5 ujutro valjda) i čekati u redu.

I tako ja to uradim.

I čekam, i čekam - sećam se da sam i sa nekom cigankom nešto značajno pričala i da sam ti to ispričala (al vidiš, sad se ne sećam)

I dođem na red - karata nema.

I taman se okrenem da se vratim, kad nailazi čovek koji vraća karte jer je odložio putovanje.
(a to je sve bilo u vezi s onom mojom pričom sa cigankom)

jebga, ne mogu da se setim, znam da je tad bilo detaljnije, i da je tu bilo nešto meni jako zanimljivo,
a da ti to zanimljivo uopšte nisi primetio nego si počeo da psuješ sistem u kome se mora ići na stanicu u pet izjutra da bi se čekalo na karte.

Psovao sam sistem, ali ne i tebe.
Bas mi se bilo dopalo to "neka bude sto biti ne moze".
Cak sam te u nekim prilikama potsecao na taj dogadjaj u kome ti je "moc ocitala lekciju".
Desavaju se cudesne stvari kada covek vise nema sta da izgubi.
I Alim je imao lepu pricu o strelcu koji se vise ne brine da li ce njegova strela da pogodi cilj.
Eto ti na delu "preokret misli u nepojamno".

pa da, al kad bih ja to doživela da sistem nije bio takav? Ne može ti se dopasti jedna stvar, a da ono što ju je uslovilo smatraš nečim čega ne bi trebalo biti.

(.. nisam ja ni rekla da si psovao mene, nego da si psovao sistem, da )

To sto si ti dozivela platili su svi oni koji to nisu doziveli.
Meni se cena tog dozivljaja ne dopada.

Posmatraj to ovako:

U nekoj nedemokratskoj zemlji neko ima veliko bogatstvo.
Tebi se ne dopadne to sto milioi ljudi tamo gladuju i kazes mu:
Jebem ti sistem u kome milioni ljudi gladuju.
A on ti objasnjava da je upravo sistem taj koji mu omogucava da ostvaruje neke svoje ciljeve.
Ti mu onda kazes da je cena koja je za ostvarivanje njegovih ciljeva placena previsoka.
Imati ciljeve je u redu. Ali nacin na koji se oni ostvaruju je veoma bitan.
Ako je nacin ostvarivanja takav da je nedemokratski (he he) onda je neozbiljno dopustiti svojoj guzici da govori o podobnosti/nepodobnosti sitema.
Ne moze se neki sistem posmatrati samo iz ugla trenutne licne koristi.
Cak, ne samo da su drugi ljudi placali cenu beskorisno cekajuci, vec si ti sama puno puta i na razlicite nacine placala cenu neefikasnosti tog sistema.
Susresti moc se moze na svakom mestu i svakoj situaciji.
Nije situacija ta koja ti je to omogucila, vec tvoja unutrasnja moc.
Nemoj tek tako da bagatelises tu moc i dogadjaj objasnjavas "situacijom" i okolnostima.

Da ti odgovorim ovde.
Pravo i duznost idu ruku pod ruku.
Propustila si da uradis nesto, a to se i u religiji racuna kao najtezi greh.
Kada se vernici u crkvi mole onda se gresi nabrajaju sledecim redosledom:
"mislju, recju, delom i propustom".

eto.
nisam znala, majkumu.
slabo idem u crkvu.

Jel su ovi napravili neku vladu?
(ja nemam pojma. TV kod deteta u sobi, gledaju se manga crtaći. Zabrinuta sam. Blago.)

Nisu jos, a kace ne zna se.
Ili mozda vec jesu, ali moraju da pripreme javnost.
Zanimljivo pitanje je da li je vec unapred sve odluceno i cela ta prepirka predstavlja samo sarenu lazu za raju ili se zaista vodi rovoska borba sa neizvesnim ishodom.
Nisam toliko informisan da bih mogao to da ocenim.
U svakom slucaju, klonim se prenagljenih sudova. Ma ocemu se radilo, pa tako i u politici, laici nemaju blage veze o tome sta se u stvari desava. Zakljucci koji bi oni mogli da izvuku, oslanjajuci se na iskustvo koje sa doticnom oblascu nema puno zajednickog, su obicno budalastine.
Puno puta mi se desilo da, posto sam malo bolje upoznao nesto utvrdim da je moja dotadasnja pretstava o tome bila smejurija. Ne toliko pogresna, koliko bezvezna. Znas ono "ni nalik".