Kako posaditi shumu kedrova

Evo jedne moje avanture, a glavni protagonist iste pokusava da dopre do sisarki libanskog kedra, izobilno porazmestanim na drugom spratu drveta visokog dvadeset pet metara (znaci na grani, na jedno 4-5 m)
Prvo, faktori:
Drvo je situirano na spoljnom rubu parka, pri ulazu u isti (ovde su parkovi obavezno ogradjeni i zatvaraju se posle zalaska sunca - sto moze biti od sest popodne do deset uvece, zavisno od sezone!)
Protok ljudi - poprilican. Ipak je to Centralni Park.
Drvo: lepo; visoko, velicanstveno,he!
Sezona: pogresna: sisarki ima ali se ne rasturaju same od sebe;
Rekviziti: jedna naprava za branje sisarki, samostalno proizvedena hibridizacijom teleskopskog stapa za ciscenje poda mokrom krpom i specijalno dizajnirane zice "omce", oplemenjene kesicom od cica, koja sluzi da u nju padaju 'glave'. Model: "Romano Balkanicus Krade Orahe".

Protagonist ove price, to jest moja malenkost , dosao je u park pre podne, kako bi izbegao preveliki protok ljudi, ponevsi svoju napravu u sklopljenom stanju.
Izlazak na lice mesta je zahtevalo da se sprava montira, sto je i uradjeno.
Osvrnuvsi se levo-desno, utvrdjujem da je u polublizini klupa okupirana majkom sa detetom. Bliza inspekcija potvrdjuje moje pozitivne sumnje: doji. Super, gledace svoja posla!
Teleskop je izvucen koliko se moze, jer je prethodnim osmatranjem (toboznjom setnjom parkom) utvrdjeno da je predmet zudnje (sisarke, vise njih) malo povisoko, a pozicionirane su vrhovima na gore (kao svece)sto i jeste odlika kedrovih sisarki...

Pokusaj jedan: omca je profurala na skoro pola metra ispod sisarke. Majkumu.
Pokusaj dva: podizem se na prste, a stap drzim jednom rukom, (tzv"izvijanje") : zuuuuuuuuf: zica sece vazduh odmah ispod sisarke. Promasaj.
Pokusaj tri: modifikujem stap: maksimalnu duzinu produzujem na jos maksimalniju. Novim zamahom utvrdjujem da zica omce udara po sisarki, ali je ne preklapa? Bez zgoditka.
Pokusaj cetiri: dodajem i blagi, precizni skok.
Pokusaj pet: Ponavljam operaciju sa preciznijim, jacim skokom
(ovo se nastavlja sa sve boljim i preciznijim skokovima, prekidano ponekom pauzom da se odmori i prebaci ruka, protrlja lopatica ili koleno, skine torba, jakna , pulover...

Napokon: pokusaj koji se razlikuje od ostalih!
Uspelo je: omca se cvrsto navukla na sisarku! Ura! Zalim sto nemam pri sebi foto aparat da ovekovecim tu sliku trijumfa: stap koji visi na pola metra od moje ispruzene ruke, klati se sigurno ucvrscen omcom oko sisarke! Kakvi kauboji u koralu!
Sve sto treba jos uraditi je skociti i obema rukama uhvatiti stap: sila teze i mojih stotinak kilograma ucinice ostatak....
Evo i tog trenutka: skacem!

Srecno gledam stap u ruci i tek tada primecujem: gle,to je samo dve trecine stapa? Gde je ostatak?
Pogled na gore potvrdjuje moje sumnje: zadnja trecina stapa sa omcom, klati se sigurno oko likujuce sisarke, na visini od skoro cetiri metra!

Moram priznati da taj trenutak nije bio prvi u kome sam se osetio kao Kosta Kojot...