Labudova pesma

U Bari, kraj Smrdljive Shikare, izleglo se u jednom gnezdu labudova - Bash Grozno Labudche...
Nije da su ostali labudici bili lepi...Strkljasti i kljunati, preveliki i kao pomalo maskirani - sluzili su za sprdnju jatu pachica, veselih i zivahnih. Tim pre, i labudici su lecili svoje komplekse na nasem junaku, jer je taj i za labudica bio nesto najjadnije i mizernije sto se moglo zamisliti: malen, mrsav, nikakav, cak nesposoban i za osnovne aktivnosti barskih mladunaca - da ceprka po smecu na dnu bare i zvakolji ga u svim ruznom kljunu...
Odgurnut i zestoko zajebavan od vrsnjaka , bio je prinudjen da gaca rano jutrom kroz blato na obali i pokusava da medju pacijim govnima nakljuca posten zajutrak...
Kada se ispostavilo da govori razlicitim, nekim smesnim dijalektom, zajebanciji tek nije bilo kraja...
Konacno je dopizdio celom kolegijumu kada se pokazalo da ne ume ni da leti: puni prezira, stanovnici Bare su nogirali naseg junaka...Zadnja gorka slika koja ga je ispratila, bio je odraz njegovog lika u vodi, gde se i sam neprijatno iznenadio debilnoscu svojeg odraza...
Gorko placuci, napustio je svoj rodni kraj. Jesen ga je ispratila ledenim suzama koje su se mesale sa njegovim sopstvenim... Jadnicak!
Nije imao snage ni da preterano daleko ode, ma, samo do obliznje Smrdljive Sikare.
Tu je ziveo sam, tu ga je i sneg sustigao, pokrivsi i zadnje svinjske izmete u kojima se nadao da isceprka neko hranjivo zrnce...
Zima je bila zestoka i mucna...iz depresije ga je spasavala samo delikatna paznja Matorog Lisca, poluslepog i sepavog , koji je ipak uspevao da ga sacekuje iza skoro svakog coska...Samo cudom i bozjim providjenjem uspeo ja da izbegne sve te zamke i zasede, nadgladuje Lisca i doceka prvu prolecnu kishicu koja ga je dodushe zalivala kao iz kabla , ali i topila zadnje ostatke snega ispod koga su se pojavljivali prvi jestivi izdanci...
Mrsav, ali ocelicen zimom, shvatio je koliko je uznapredovao kada je bez po muke odleprsao do najnizih grana najgorostasnijeg stabla shikare, Krzljavog Drvca, umesto da kao do tada, pokisao spava na vrhu kojeg zbuna...
Ohrabren ovim osmehom sudbine, odvazio se na veliki pohod: da ispita obliznju farmu...
Krenuo je u cik zore, jedva susprezuci zelju da klikce od odusevljenja sto je docekao i jedno takvo jutro! Na farmu je dosao bez mnogo problema, provukavsi se i opet bez po muke, izmedju dve letve trosne ograde, zaobisavsi psecu kucicu i pregacavsi veliku muljavu baru u sredini dvorista. Njegov je poduhvat bio krunisan velikim otkricem: obreo se usred jata nekih jebozovnih ptica!
Zbunjen, povukao se u stranu, gledajuci ih ispod oka, dok je, toboz, kljucao kukuruz razbacan po dreku tih lepotica...
Dan je polako prolazio bas kao i nepovezane misli u njegovom skromnom mozgu.
Nisu ga terale! ?
Doduse, buljile su izazivacki u njega, tako se na kraju ipak sneveselio jer je zakljucio da su revoltirane njegovom glupavom pojavom...
Jato se uputilo ka nekakvoj kutiji a on, razocaran, ka svom Krzljavom Drvetu...
Srce mu je bilo tesko, toliko tesko, da dok se vukao nazad, nije bio u stanju ni da izbegne nekakvo Golemo Bice, kada je istrcalo iz Kuce i zgrabilo ga za vrat... Bice ga je trijumfalno ponelo i ubacilo u istu kutiju u kojoj su vec nestale cudne ptice...
Uz tresak i lepet krila, zavrsio je usred uznemirenih lepotica, cije je izbezumljeno kokodakanje bez problema razumeo kao svoj sopstveni dijalekt!?
Poslednji zrak sunca osvetlio mu je sopstveni odraz u posudi za vodu - i sledio ga u prepoznavanju! Njegov lik je skoro potpuno odgovarao njihovom!
Shvatio je da nikada i nije bio labud!
Bio je prekrasan petao!
Napolju je Golemo Bice mrmljalo njemu nepoznate reci: "kakva Talija! Juce mi crk'o petao a vec danas nabavih ovog mladog!? Mogu ga i zadrzati, moj salas kraj Smrdljive Sikare i tako nema obliznji KOMSILUK, nije znaci niciji, a samo ja i imam farmu jaja. I kokosaka sto komada.."
Mislite li da se ova eroticna prica ovde zavrsava?
Varate se...
Teska iskusenja mladosti, toliko su ocelicili naseg junaka, da se u novom zivotu pokazao kao nezajazljiv hedonista. Njegov libido je bio tako jak da je postao legendaran, a ispostavilo se i da je vlasnik farme imao sina koji je jednom napisao i pesmicu o svom kukurekavom prijatelju, ovekovecivsi ga do zvezda...a ona je pocinjala ovako:

"Im'o sam strasnog petla, bio je pravi junak,
koju taj koku zgazi, k'o da ju je strefio budak...'

o, jebote!
Vrh, brate

E Vlad...brate mili ubi me s Balaševićem Joj što ga voooolem