Tri Perjanika

drnda-drnda-cviiil, drnda, cviiil, drnda
drnda-drnda-cviiil, drnda, cviiil, drnda...

Sta se ruji da okrade noci?
jal su zvezde ili dobre zore,
kresovi li koji tminom gore?
nit su zvezde ,niti dobre zore,
nit kresovi koji tminom gore:
tri su lisca ispred kokoshinjca!
Ono behu Bagremovi Prute,
drugi beshe Sadrvane Mudri,
Trecem ime Nejak Krvoglade,
Nejak Vlade, Vlade Krvoglade.
Oni vicu Koke Dobroguzne,
Koke vicu da sva gora zvoni:
Mile Koke, nashe poljsko cvece!
Ao Koke gde nocite sada,
gde su gnezda a gde Sar-Planinci,
mile Koke, mi smo Deca Cveca,
Kolo Lisa rumeno i belo,
kunemo se jedan drugom u rep,
ljubili bi, bicete sigurne...!
Al tu stresu Koke repom sharnim,
te se bajne istrcati nece.
Sada zbori Bagremovi Prute:
ja sam vitez crvenoga repa,
belom flekom crne psine ganjam
dodjite mi, bash sam rad veselju!
Al tu stresu Koke repom sharnim,
te se bajne istrcati nece.
Na'to veli Sadrvane Mudri:
Ja sam dobar, samo jedno mislim,
kuruz nosim kao zlato staro,
ajte amo, pokljucajte slasno!
Al tu stresu koke repom sharnim
te se bajne istrcati nece.
Ono stupa Nejak Krvoglade,
kuda gledi, kokam uzdah pali.
I besedi Vlade Krvoglade:
Mile Koke, Vlad je pevec pravi,
zorom klikce, motku jashe rasno,
sija mu se povr' glave kresta,
mashe krestom, frca zvezde male,
dodjite mi, iskrom cu vas tresti,
pochet' sad, al' sve do rujne zore!
I tu Koke sharen'jeh repova,
srcu svome odolet' ne mogu,
istrchase ashikovat' bajne!
Nasta strka, lisi za vrat grabe,
prashina se sve do neba digla!
Al' se nece lisichjoj bratiji,
lavezh pasa sa svih strana dreknu!
Trchi Bagrem, mashe repom silno
Kuja za njim, kevce kao demon!
Kujica bi za ushi ga htela,
al se Prute zaskociti ne da,
mahnu repom, Kuja se zabuni,
osta Kuja kano ljuta guja,
ruzno place, t'o da tovar njache!
Hrabro bezi Sadrvane Mudri,
Buljuk pasa begom raspojasa!
Leti Vlade, kano tica sinja,
kakva hrabrost, zec mu ravan nije,
a kamoli kratkonoge kere!
Utekoshe, zdravo kuci dosli!