Samo ozbiljni vicevi

Igramo se gnjurca
voda nam do
koljena

A gdje je rima?

Bit će rima
kada dođe plima

Aj mi definiši ozbiljan vic pa da i ja turim koji
(iliti, objasni propozicije )

Recimo, kod ozbiljne tragedije zasuziš, ili osjetiš težinu na prsima, bol želuca...
Ajde, turni...

Vicevi su jedna narativna, literarna, ilustrativna minijatura. To može biti i dobar zanat, pokazalo se, nešto od čega se može živjeti.
Oduvijek sam bio loš u pričanju viceva, dok mi nije sinulo u čemu je razlog (to ne znači da sam sad vrlo dobar ili odličan, ali nisam više neizostavno loš), dakle, problem je bio u manjku samouvjerenosti.
Taj manjak samouvjerenosti bio je ispoljen kroz želju da vicem nasmijem, što je uspjeh njegov i moj, ali to nije primarna zadaća onog koji vic priča - primarna zadaća je kvalitetno ispričati vic, a kvaliteta je ozbiljna stvar...

Evo, dok ti još nisi nabacila koji svoj, jedan kojem možemo dati radni naslov DOSTA ZAJEBANCIJE, a jednako dobro mu paše VUK DI TI JE KAPA?


Razbio jednom vuk zeca u šumi i zec, da mu se osveti, posjeti svog dobrog prijatelja medu kako bi ga nagovorio da prebije vuka.
„Ne ide to samo tako, moram imati nekakav razlog“ veli mu medo, a zec će odmah
„Dobro - vuk ne nosi kapu. Pitat ćemo ga, vuk di ti je kapa, on će reći da nema, pa ga onda možeš istući, ali ubij Boga u njemu.“
Vuk se usro od straha kad je vidio medu i zeca kako ulaze u njegov brlog i počne nekontrolirano drhtati.
„Gdje si vuk“ smiješi se zec, pa naglo prijeđe na stvar...“Vuk, di ti je kapa?“
Vuk od čuđenja kratko prestane drhtati, pa kad izusti da nema, svali se na njega medo, odvali ga nekoliko puta, pa izađe.
„Hej medo“, trči zec za medom kroz šumu, „šta si stao, on je meni bubrege izmješao, vrati se i dovrši posao!“
Medo stane „Ne mogu samo tako, moram...“
„Znam - imati nekakav razlog. Čuj, idemo ga pitati jel ima cigarete, pa ako ima one s filterom, mi ćemo reći da nećemo te, nego bez filtera.“
Medo se složi, pa se okrenu natrag. Ali, vuk je čuo njihov razgovor, skoknuo u trafiku i kupio Drinu sa i bez filtera, pa kad su ušli u njegov brlog, nije se bojao toliko kao prvi put.
„Vuk“, zec viknu iz daljine približavajući se, „mi bi pušili.“, a vuk pruži Drinu s filterom. „Ha, mi pušimo bez filtera“, a vuk izvuče i ove.
Nastane kratki tajac, medo pogleda u zeca, ali zec se pribere „Ajde vuk – dosta zajebancije! Di ti je kapa?“

Dobio Mujica za domaći da objasni razliku između "potencijalnog" i "realnog", pa pita babu (dugouzlazni akcenat na a) Muju da mu pomogne.
A babo pozove starijeg sina, ćerku i Fatu, pa ih pita:
- Bi l' se ko od vas jeb'o s Robertom Redfordom za milion dolara?
- Ma kako ne bih! - odmah će Fata.
- Joooj, pa to je moj san! - spremno će ćerka.
- Pa sad, što da ne - kaže sin.

Mujo se okrene malom Mujici, pa kaže:
- Eto, vidiš sine, potencijalno, mi u kući imamo tri miliona dolara, a realno, dvije kurve i jednog pedera.

Hm..
Sreo Mujo Hasu kako nosi pod miškom deblju knjigu.
«Haso, šta ti je to?»
«Knjiga, šta bi bilo...»
«Bolan Hasime, vidim da je knjiga...»
«Logika.»
«Logika...šta mu ono dođe logika?»
Haso, inače student, malo razmisli kako bi to Muji najzornije objasnio, pa krene:
«Mujo, ti imaš kući akvarijum?»
«Imam, znaš da imam...»
«Dobro, imaš akvarijum, a zašto – jer voliš ribice, jel tako?»
«Jašta, volim ribice...»
«Ako voliš ribice, voliš i životinje, jel voliš?»
«Volim..»
«Ako voliš životinje onda voliš i ljude, znaš kako se ono kaže, voliš ljude?»
«Pa volim...»
«Ako voliš ljude, voliš i žene.»
«Volim!»
«E ako voliš žene nisi peder! Eto to ti je logika.»

Muji ne da se upali lampica nego onako napravi izraz lica kao da ga sunce obasjalo.
Odu oni dalje svaki svojim putem i ubrzo Mujo sretne Sulju pa onako još vruć od nedavne spoznaje i prije pozdrava zapita:
«Suljo, jel ti znaš ša je to logika.»
«Ne znam...», Suljo blene...
«E, Suljo, Suljo...jel imaš kući akvarijum?»
«Nemam.»
...nastane mala pauza dok Mujo ne izbaci rezultat...
«Jeb'ga Suljo, pa ti s' peder...»

e, jeba ga ti!

Pa di si Vlado...
Ajme, ispadaju iz rukava;

Prolazio Đuro pustinjom pješke. Naiđe na čovjeka na devi, pa ga pita:
"Dobar dan, recite, a gdje je more?"
Ovaj objasni, oko 500 km sjeverno, pa Đuro odvrati:
"More vam je malo daleko, ali je plaža prekrasna."

Razgovaraju francuz, englez i Mujo o govoru koji bi voleli da im odrze na sahrani.

Kaze Francuz:

- ja bih najvise voleo da kazu: Bio je izuzetno sarmantan, pravi zavodnik, zene su ga volele, muskarci su mu zavideli.

Englez kaze:
- Ja bih najvise voleo da kazu: Bio je pravi dzentlmen, ugladjen i kulturan, cenjen u drustvu i uspesan u karijeri.

Mujo razmislja, razmislja, pa kaze:

- Jebga, ja bi najvise volio da kazu : Gle! Mrda se!

(ružni su ovi smajlići)

Vozili se vlakom u Banat, u kupeu pukim slučajem zajedno, mladić i Lala...
Mladić pogledava kroz prozor, pa Lalu, i onda zapodjene razgovor.
„A koliko ima sati?“, kao da nastavlja rečenicu.
Lala jedva primjetno pomakne brkom, pa nakon par dugih sekundi izvuče sat i još koju sekundu gleda na sat, pa veli:
„Sad će tri.“
„Putujete kući?“
Sad Lala vidi da će razgovarati, pa razvuče rečenicu
„Idem kući, a kaki sam, neću do večeri...“
„Čemu žurba, tko vas čeka?“
„Svi, i žena, i kćer, krave, kokoške...“
„Znači gazda, i salaš čeka?“
„Pa čeka...“
„Je li velik?“
„Pa velik, velik...“

Mladić je dobro zapazio da je Lala spomenuo samo kćer, a ne i sina, pa se ponudi:
„Mogao bih, ako bi to bilo usput praviti vam društvo do kuće, baš me zanima taj vaš salaš...“
A Lala kao da je tako nešto očekivao, odvrati:
„Pa mogo bi, ja kaki sam, pozvo bi te na rakiju, a ti, kaki si, bi privatio, pa ja onda, kaki sam, upoznao bih te sa svojom ženom i kćeri. Ti, kaki si, sjedio bi malo duže, a ja, kaki sam, pozvo bi te da ostaneš i na večeri, a ti kaki si bi i osto...kaki si, zagledo bi se u moju kćerku, a moja je kćer lipa...ja kaki sam pravio bi se da to kao ne vidim, ti kaki si, zavrtio bi njoj glavom i pomišljo bi da mi budeš zetom, a ja kaki sam, ... a jebeš zeta koji nema sat!

haaaa-leeee-lujaaa! ))

... a pričao nam ga razredni u srednjoj, čuveni Šerlok Sopić (ja mu dala nadimak Šerlok, zbog kontrolnih vežbi, al o tom potom)

Došao neki čovek u nekakvo seoce, pa ode da popije koju u jedinoj kafani.

Uđe, naruči piće, a zatim sedi i posmatra okupljene komšije koji igraju domine za ostalim stolovima.

U jednom momentu neko vikne:

- 56!

a svi ostali u smeh.

Ne prođe dugo, neko drugi poviče:

- 174!

a ovi opet u smeh.

- 398!

Salve smeha sa svih strana.

- 5!

Ljudi već padaju sa stolica valjajući se od smeha.

Onaj čovek bojažljivo priđe konobaru koji se takođe zacenio, pa ga priupita:
- Izvin'te, a čemu se to ovi ljudi tako smeju?
- Pa vicevima. - kaže konobar.
- Kakvim vicevima? Pa oni uzvikuju nekakve brojeve?
- Čuj, prijatelju, - kaže mu konobar, - mi smo ti ovde sve moguće viceve ispričali po hiljadu puta, i znamo ih napamet. Zato smo im odredili brojeve, da ne trošimo reči džabe.

"Aha! Tako dakle stoje stvari!", misli se ovaj.
Sad počne pažljivije da prati, i ukapira da se najviše kidaju od smeha na pomen broja 72.

E, sad će da se pokaže važan!
- Sedamdeset dva!!! - drekne iz sveg grla.

tajac.

da nije omašio broj?

- Sedamdeset tri!

opet ništa.

- Sedamsto dva?
jok. ni osmejka. Samo ga bledo gledaju.

- Pa dobro, zašto se ne smeju? - pita konobara.
- E, moj prijatelju - kaže konobar. - Nije poenta u tome da samo ispričaš vic. Važno je kako ga ispričaš.

Uš'o lopov u kuću po mraku, čeprka po fiokama, kad, najednom čuje glas:
"Isus te posmatra."

Ovaj se osvrne, majkumu, valjda mi se samo pričinilo - misli, kad ono opet:
"Isus te posmatra!"

- K... k... ko je to? - pita uspaničen lopov.
- To sam ja, Mojsije, - kaže glas.

Lopov uperi baterijsku lampu na stranu odakle se to čulo, kad tamo - papagaj u kavezu.

-Ahahahahahah! - lopov će, - Pa koji je kreten papagaju dao ime Mojsije?
- Isti onaj koji pit-bulu dao ime Isus - reče papagaj.

hihi, taj pit-bul se krace zove isus-bul!

o, pa di si vlade

tu sam, vlasnice foruma ))

Sreo Haso Fatu na hitnoj, sjedi i drži maramicu preko usta.

«Bona, Fato, šta je bilo?»

«Ma pufti, ifla fam f Mujom kad fe on, ne dnam dafto, pofvadja f nekim ljudma, pa ufatife da ga tuku, a ja skofim brant Muju.... Mujo vikne bjef Fato, dobifef po pitki!!
Ja pokrijem pitku a oni mene udri po dubima...»

Evo jednog prigodnog; zimsko vrijeme, rade se kolači i torte...Mađarica napravila ogromnu tortu, nosi je kroz groblje, prečicom i, naravno, padne, torta se razleti na sve strane...“Moj torto, moj torto...“ počne naricati, a onda sva jadna krene kući.

Tako je sretne gospodin koji se sažali nad njom i tugom nad njenim Tortom, počne je tješiti - kako je još mlada, život je pred njom, biti će još prilika, ne treba sad zdvajati, proći će s vremenom..., a Mađarica kaže kroz plač „....moj torto imala petnajst jaja...“

Sretna vam Nova, dvje i deveta...

.. i tebi nek je sa srećom ..

Sretna Nova